Стари хан у Косјерићу

Хан је подигнут 1854. године и представља непокретно културно добро под категоријом – споменик културе.
По насељавању околине данашњег Косјерића, почетком 18. века, доста касније су њихови потомци сишли у доњи слив потока Лимац и реке Скрапеж и подигли прве насеобине од чега је настао Косјерић. Први досељеник је био Антоније Радојевић, трговац и старешина канцеларије среза црногорског, који је подигао путничку механу звану хан. Он је успео и да премести и срез из Ужица, пошто је пре тога подигао зграде за канцеларије и станове за чиновнике.

Карактеристике

Служио је за прихватање путника и трговаца који су пролазили кроз Косјерић идући из Дубровника и Босне према Београду и обрнуто. Хан је правоугаоне основе. У приземљу имао је простор за коње и робу, на спрату у средишњем делу налазила се кафана, а са њене обе стране собе за госте и домаћина. Дрвени трем налази се дуж целе фасаде и симетрично постављено двојно степениште. Оронула грађевина потпуно је обновљена 1964. године. Преградни зидови били су реконструисани и кров прекривен ћерамидом. Радови су извођени под надзором архитекте Доброслава Павловића.
У знак захвалности оснивачу места Антонију Косјеру Косјерци су подигли споменик 1979. године и поставили га испред хана. Дело је вајара Мирослава Протића из Београда.
Испред хана налази се још један споменик, посвећен је кнезу Алекси Поповићу и подигнут 2016. године. Дело је вајара Велимира Каравелића из Београда.
У згради хана налази се седиште Културно уметничког друштва „Максим Марковић“.

Следећи чланак:

Оставите коментар