Период праисторије

Гвоздено доба на простору који данас обухвата Србија трајало је од око 1200. године па до око 1. века пре н. е. Велика померања народа на простору од Егејског мора и Египта па све до централног и северозападног Балкана изазвала су рушења више цивилизација. Мешање и додири становништва, уз постепени процес стабилизације, доводили су до преношења културних тековина, размене добара, и условљавали сажимање језичких облика код појединих група. То временом доводи до стварања етничких разлика и обликовања заједница на Балкану. Из аутохтоне етничке базе позног неолитског, током бронзаног доба стварао се етнички супстрат. Он је током првих векова гвозденог доба довео до уобличавања Трачана у источном, и Илира у централном и западном делу Балканског полуострва. На овим просторима, носиоци културног развоја током старијег гвозденог доба били су Илири.

Археолошка истраживања која су спровођена у ранијем периоду на простору општине Косјерић претежно су била везана за истраживање хумки, градинских насеља и остава-скривалица. Посебно је вредан помена рад Михаила Зотовића („Археолошки и етнички проблеми бронзаног и гвозденог доба западне Србије“).

Хумке

Хумке чине основну и најбројнију групу налазишта металног доба. Најчешће су лоциране на благим брдовитим косама, или мирним долинама које су заштићене брдско-планинским конфигурационим тереном. Могле су бити груписане у мање и веће некрополе, или пак бити усамљени сакрални објекти. Највише су везане за период бронзаног доба, где су хумке грађене од земље, и гвозденог доба, где се може установити комбинација земље и камена. Најпознатији локалитети су у: Ражани, Мрчићима, Скакавцима, Парамуну, Годљеву, Сечој Реци и Мионици.

Хумке у Скакавцима и Мрчићима датирају из периода пред крај бронзаног доба. Хумке у Ражани и Годљеву, на основу другачијег стила градње, датиране су на период гвозденог доба. Овај крај познат је по бројним праисторијским хумкама, узевши у обзир близину осталих у оближњим селима на простору суседних општина.

У мушким, обично ратничким гробовима, велики број предмета припадао је опреми ратника (ножеви, двојне секире, дужа или краћа копља, мачеви, шлемови и слично). Женски гробови имали су разне облике накита од бронзе или ћилибара (прстење, дијадеме, фибуле, привесци, наруквице и слично). Поред тога, пронађени су и остаци керамичких посуда различите намене.

Градинска насеља

Стара градинска насеља релативно су малобројна. У основи су позно неолитска са слојевима из каснијег периода (бронзаног и раног гвозденог). Посебну групу чине утврђена насеља у чијој се близини налазе веће некрополе под хумкама. Посебно вредне помена су градине на брду Дрмановина, на локацији Град, испод које се пружа ланац већег броја хумки, и у Парамуну. Та насеља имала су карактер утврђених градова са неколико одбрамбених појаса од сувог каменог зида. Поред праисторијских налаза керамике, пронађене су и римске фибуле из 3. века, што указује да су се континуирано користиле и у том периоду.

Аутори Милан Милићевић („Кнежевина Србија“) и Љубомир Павловић („Ужичка Црна Гора“) поред тих градина истичу и: Градину на Црнокоси, Субјел на истоименом узвишењу, Злоступ у Тубићима, Таорску у Таору, Вису у Радановцима, Малтешку стијену у Парамуну и Град у Плоски у Годечеву. У свим се налазе сачувани остаци зидина, оруђа, новца, костију и ватришта. У просеку, налазе се на 850-950 метара висине.

У народним предањима мештана, Градина и Злоступ наводе се као римски градови, а за Стари град на Дрмановини наводи се да га је држао заповедник Рван, и да су се ту касније српске војске утврђивале за време Првог и Другог српског устанка.

Оставе или скривалице

Сведоче о бурним дешавањима овог простора у раздобљу гвозденог доба, где су њихови власници чували вредније предмете.

Најпознатија је пронађена у Брајковићима са оставом од 16 масивних гривни. Тај материјал указује на високу технику ливења, као и на врхунско занатско умеће украшавања. Датира се на период  од око 1000. године пре н. е.

Оставите коментар