Период Балканских ратова и Првог светског рата

Сходно мобилизацијским и оперативним потребама, територија Србије била је издељена на пет дивизијских области: Моравску, Дринску, Дунавску, Шумадијску и Тимочку. Свака дивизијска област имала је три пуковске окружне команде, а оне по четири батаљонска среза. Дринску дивизијску област чинила су три пуковска округа: 4. ужички, 5. ваљевски и 6. шабачки. У саставу Дринске дивизијске области налазили су се  4. пешадијски пук „Стеван Немања“, 5. пешадијски пук „Краљ Милан“, 6. пешадијски пук „Краљевић Александар“ и 17. пук. Прекобројни пукови ушли су у састав Ибарске војске, Моравске и Јаворске бригаде.

Сваки пешадијски пук са територије 4. пуковске команде (ужичка) носили су као префикс цифарску ознаку четири: 4. пук 1. позива „Стеван Немања“, 4. пук 2. позива, 4. пук 3. позива и 4. кадровски пук. Од 1900. године пук „Стеван Немања“ био је стациониран у Ужицу, а претходно седиште било је у Пожеги.

Ова војна организација остала је током Првог и Другог балканског рата, као и у Првом светском рату уз неке мање измене.

Први балкански рат

Након успешног склапања савеза балканских држава: Србије, Црне Горе, Грчке и Бугарске против Османског царста, ради ослобађања сународника од турске власти и проширења државне територије, Први балкански рат почео је 8. октобра 1912. године.

Ратници са простора Среза црногорског налазили су се у саставу: Дринске дивизије 1. позива (део 1. армије), деловала је у оквиру кумановске и битољске операције; Дринске дивизије 2. позива (део 3. армије), деловала је на Косову и Метохији; и у саставу Јаворске бригаде која је деловала на простору Рашке области. По неким проценама било их је око 2.000.

Кумановска битка одиграла се током 23. и 24. октобра и завршила одлучном победом српске војске. Велике борбе вођене су око заузимања важне коте 511 Зебрњак. У њеном заузимању истакао се војник 4. пука 1. позива Милић Јовановић Крижало из села Косјерић. Међу првима је ступио на поменуту коту и ту био теже рањен, после два сата био је пронађен и на време спашен. У бици истакао се и тадашњи капетан 1. класе Светомир Ђукић, родом из Ражане. Првог дана битке преузео је команду четом након погибије потпуковника Глишића, и са неколико официра успео је да поврати морал и ред на положају. У току рата командовао је батаљоном, а истакао се и у осталим биткама Балканских ратова, у првом реду у бици за Битољ. Након Кумановске битке 1. армија наставила је продор ка Прилепу и Битољу, 3. армија ка Метохији, северној Албанији и Јадранском мору.

Јаворска бригада у прво време задржана је на Јавору због неизвесности око могућег аустро-угарског напада. Дошло је до сукоба са турским снагама на том простору, али су их одбиле снаге 4. пука 2 позива после снажне борбе. Након тога Врховна команда одобрила је напад на Сјеницу, која је 25. октобра била ослобођена. У наредном периоду Јаворска бригада ослободила је западни део Рашке области са Пријепољем и Прибојем, а Пљевља је ослобођена у садејству са црногорском војском. Нову Варош ослободио је 4. пук 3. позива. У борбама за ослобођење Сјенице истакао се капетан 1. класе Недељко Милић, родом из Сече Реке, који је био заповедник 4. чете, 3. батаљона, 3. прекобројног пука.

Друга важна битка у склопу вардарског операцијског правца била је Битољска битка. Одиграла се у периоду 16-19. новембра и завршила одлучном победом српске војске. Овом операцијом турска војска потиснута је у потпуности из Македоније у Албанију, где је њено потпуно расуло било само питање времена.

Тачан број погинулих ратника са простора Среза црногорског није познат, али на основу укупних жртава у одредима у којима су се борили, могу се констатовати минимални губици.

Лондонски мировни уговор потписан је 30. маја 1913. године уз посредовањ великих сила. Овим уговором Османско царство било је принуђено да се одрекне свих својих европских поседа изузев мањег дела до линије Енос – Мидија. У склапање мировног уговора умешале су се и велике силе. Долазак српске војске на јадранску обалу је иазвао снажне дипломатске протесте Аустроугарске и Италије. Србија, Грчка и Црна Гора морале су да повуку своју војску из Албаније. На њеном стварању инсистирале су Аустроугарска која је тиме желела да спречи Србију да изађе на море и тиме је ослаби у предстојећем сукобу који је био неминован и Италија која је имала своје планове према Албанији.

Овим уговором је: успостављена нова држава – Албанија, Грчкој је додељен Крит, Рашка област подељена је између Србије и Црне Горе, Бугарска је добила део Тракије. Међутим, није била донета дефинитивна одлука о Македонији, која је остала предмет неслагања међу савезницама.

Други Балкански рат

Незадовољство Лондонским уговором o миру који је створен уз утицај великих сила и неслагања међу савезницама око освојених територија у Македонији, довело је до избијања Другог балканског рата 29. јуна 1913. године, нападом бугарске војске на српску и грчку.

На фронту у централној Македонији, српске снаге потиснуле су Бугаре на исток у Брегалничкој бици (30. јун – 9. јул), Грци су такође, имали успеха у бици код Кукуша, а Бугарску је у врло тешку ситуацију довело и укључење Румуније у рат у освајању јужне Добруџе, и Османског царства у освајању Једрена.

Ратници са простора Среза црногорског били су у саставу 4. и 17. пука. Четврти пук је зауставио бугарски напад на Јежевом брду, што је омогућило укључење Моравске дивизије 1. позива у борбу. Здружене Дринска и Моравска дивизија су на Брегалници нанеле велике губитке бугарској војсци. Велики број војника 4. пука погинуо је на Говедарнику, а међу њима и командант истог пука, Радомир Аранђеловић. За ратне заслуге у овим биткама 4. пук је одликован златном медаљом Обилића за храброст.

Златном медаљом за храброст одликован је резервни потпоручник 8. батаљона брдског артиљеријског пука Адам Стефановић из Тубића. Он је у борби између Штипа и Криволака 21. јуна тешко је рањен, а подлегао је ранама 26. јуна у Скопљу, где је пренет на лечење.

Мир је потписан у Букурешту 10. августа 1913. године, чиме су уједно решена и спорна питања територија. Бугарска је изгубила већину територија задобијених у Првом балканском рату, укључујући Добруџу, већину Македоније, Тракије и егејске обале. Србија је постала доминантна сила на Балкану добивши Вардарску Македонију, а Грчка је добила Солун и његову околину, заједно са већином обале западне Тракије. То је био само привремено решење – 10 месеци касније борбе су обновљене с почетком Првог светског рата.

Први светски рат

Повод за почетак рата пронађен је у атентату у Сарајеву на Франца Фердинанда, на Видовдан, 28. јуна 1914. године. Србија је одбила бечки ултиматум који јој је упућен 23. јула, па су ратни сукоби званично почели 28. јула.

******************************************************

Наставиће се

Оставите коментар