Антички период

Римски продор на Балканско полуострво започет је 229. године пре н. е. и са променљивим успехом трајао све до 35/33. године пре н. е. Процес пацификације домаћег становништва је настављен након неуспешног илирског устанка предвођеног Батоном, који је трајао 6 – 9 године н. е. Римљани су на овом делу Балканског полуострва створили провинцију Илирик, која се током 1. века н. е. дели на Далмацију и Панонију.

На простору данашњег Златиборског округа, у оквиру римске провинције Далмација, било је више организованих војничких насеља. Уз њих настају и цивилна насеља, па као таква прерастају у административне урбане целине. Једна од свакако најзначајнијих целина тог типа био је Малвезацијум (Malvesatium) у селу Висибаба код Пожеге. Покривао је делове данашњих општина: Пожега, Косјерић, Ариље, Чајетина, Ужице и Бајина Башта. Према сачуваним историјским изворима и записима Феликса Каница, аустријског путописца и археолога, констатовани су остаци путева који су повезивали Малвезацијум преко Сече Реке са Дринском долином, и преко Субјела и Маљена, са простором данашњег Ваљева.

Градинска насеља

На западној падини Црнокосе, на градини Злоступ, и и Парамуну уочени су антички слојеви и остаци керамике. То иде у прилог тврдњи да је постојало насеље на територији Косјерића у античком периоду.  Пронађени су остаци керамике и накита. Насељеним тачкама могу се сматрати и врх Субјела и локалитет Градина на највишој тачки Дрмановине, али их археолошки налази нису у потпуности потврдили. Такође, Феликс Каниц је у свом делу наводио остатке тврђава на Црнокоси и Субјелу.

Аутор Љ. Павловић наводи постојање римских гробља на подручју: Оштреља у Субјелу, у Тубићима и Косјерићу. У Тубићима остаци велике некрополе налазе се на старом сеоском гробљу, на око 300 метара од пута који води за Пожегу, које су мештани од најранијег времена називали „римско“ или „мађарско“ гробље. Остала су очувана четири споменика, једна надгробна плоча пренета је у Народни музеј у Београд, а највећи број је нестао.

Остаци рушевина античке грађевине из римског доба откривени су 1960. године у старом сеоском гробљу у Сечој Реци, на месту званом Брутуле. Откопан је надгробни споменик облика квадра, са рељефима фигура покојника, мужа и жене, у ношњама илирског обележја. Споменик је из периода 2. века. Недалеко од тог локалитета у првој деценији 20. века, професор Никола Вулић, члан Српске краљевске академије наука и уметности, пронашао је један постамент и други грађевински материјал који указује на постојање грађевине већих димензија.

У римско доба на овим просторима било је развијено рударство. На локалитету у селу Радановци налази се старо рударско окно из кога је вађена руда бакра.

Оставите коментар