Субјелска села

1) Шеврљуге

Поетични назив топонима потиче од птице шеврљуге – шеве. Предпоставља се да је крај био богат овом врстом ритских птица које су се настаниле у подбарном делу краја. Село се не помиње у турским тефтерима под тим или сличним називом.


Заједнице насеља су уз Брушњачу и испод Субјела, други код језера и трећи под Јасиковом Равни до Брајковића.


Старијих породица у селу нема. Најстарија су Орловићи, досељени пре 200 година изнад Тулимирског Брда. Потичу из истоименог села или братства око Бијелог Поља. Славе Св. Архангела.

У село до Брајковића населила се удова са доста деце Лика Ликна. Дошла је из Колашина. Потомци Ликићи јој славе Св. Ђурђа.

С њима су из Бухара изнад Ужица прешли Јосиповићи у више породица, растурајући се у више праваца. Пореклом су Вране, што им је и старо породично презиме под којим су дошли из околине Пријепоља. Населили су се под Брушњачом, славе Св. Илију.

Познији досељеници су: Крецовићи из Мионице, дошли у Ликиће, славе Св. Ђурђа; Јекићи из Радоине код Нове Вароши, славе Св. Луку.

Karta porodica Ševrljuga
Карта досељавања породица у Шеврљуге

2) Тубићи

По постанку, реч је о младом насељу, стога је о пореклу назива свеже предање. Тубићи се не наводе у турским писаним изворима 15. и 16. века.


Насеља су на првој тераси изнад Скрапежа. Други крај села су Осаћани око старог римског гробља. Трећи су Вране под брдом Брусником, а четврти је по Црнокоси.


Оснивачи села, Тубе, доселиле су се почетком 18. века. Родоначелник је Милија Туба, који је стигао из Бистрице на Полимљу. Тубини потомци су Милијићи и Петрићи, славе Св. Луку.

У село са Тубом се настанила породица Милетића – Роснића. Милета и Росна из Озринића у Црној Гори дошли су у село и населили се западно. Славе Малу Госпојину.

Лека из Рутоши код Нове Вароши, прешао је са њима и населио се испод Тубе, близу Скрапежа. Његови потомци Лечићи, ородили су се са Тубама. Насељавали су се и ка Црнокоси и са друге стране реке. Славе Св. Ђурђа.

Почетком 19. века у село су дошле Вране, свештеничка породица из Карана. Млади свештеник Алекса Врана са собом је повео два брата, Нешка и Јосипа. Јосипа је је прешао у Шеврљуге, а Нешко у Мионицу. Од Алексе воде порекло: Стевановићи и Вићентијевићи, славе Св. Илију.

Ђокиће под Злоступом населили су Тубе из Бистрице, славе Св. Лазара.

Ђоковићи из Радоине, око Милијића, славе Св. Николу.

Поп Алекса је населио: Чолаке из Мокре Горе, славе Св. Ђурђа; Пијуке из Кремана, испод себе, ближе косјерској страни, славе Св. Ђурђа; Суботиће – Осаћане из Бјелоперице, а родом су из Гођевића у Осату, славе Св. Ђурђа.

Ерићи су из Рутоши, славе Св. Архангела.

Karta porodica Tubića
Карта досељавања породица у Тубиће

3) Бјелоперица

Сматра се да је крај назив добио од „бјелоперке“ (папрат, коров), шибље са беличастим листовима у облику пера. Друга могућност је по месту где се прањем белила, избељивала роба, што се касније проширило на цело село. У скоро па неизмењеном облику Бјелоперица се помиње од 1525. године.


Две највеће заједнице су Витаси и Арнаути.


Оснивачи села су Арнаутовићи (Арнаути), породица из Бихора у Старој Србији. Дошли су почетком 18. века. Заузели су најлепши крај села. Славе Св. Архангела.

Позније породице су: Витаси из Кремана, доселили се у периоду Кочине Крајине, славе Ђурђиц; Василијевићи из Пчелица, славе Св. Ђурђа; Божићи или Агићи из Никојевића, славе Св. Николу; Штулићи из Радоине, славе Св. Николу; Штулићи из Радоине, славе Св. Лазара; Пантићи из Рутоши, славе Св. Ђурђа; Томићи од Прибоја, славе Св. Николу.

Karta porodica Bjeloperice
Карта досељавања породица у Бјелоперицу

4) Субјел

Постоји више етимологија порекла топонима. Неке од могућности су: сложеница изведена комбинацијом придева „сух“ и именице „бјел“ (врста храста). Ту тврдњу поткрепљује предање о постојању „цркве на узвишењу поред сувог бјела“. Друга могућност је романски корен у називу села, градећи значење „кула, чардак, летњиковац, простор са лепим погледом“. Према народном предању топоним је од сложеног придева субјел(аст), у значењу беличаст, белкаст, због лаке измаглице која често обавија врх брда.

Први писани помен је из 1525. године.


 Оснивачи села су Марићи – Милиновићи, који су дошли из Севојна, а иначе су из села Малине у Црној Гори. Дошли су крајем 17. века, славе Св. Николу.

Друга стара породица су Симеуновићи – Николићи, насељени у североисточном делу под Чуком. Дошли су од Вардишта. Славе Св. Ђурђа.

У југоситочни део населили су се Вукосављевићи, дошавши у исто време са Симеуновићима из истог места. Славе Св. Архангела.

Ђурићи, такође стара породица, од Курепа у Дробњацима, добрим делом су се иселили у ваљевски крај, али их има и у Субјелу. Славе Мратиндан.

После Ђурића, дошли су Поповићи, први пут насељени на Аништу, након чега су се спустили на југозападни крај села. Родоначелник је Лука Мраковић (Мрачић) из Цикота, који је у Цикоте дошао преко Захаријића из Кремана из Драговољића у Жупи. Поповао је при сечоречанској цркви, где је и умро и био сахрањен. У Цикотама је имао четири брата: Мијаила, Филипа, Рајицу и Јеремију.

Јеремију је запопио у Скакавцима, његова породица изумрла је у Брајковићима крајем 19. века. Филип је са синовима прешао у Душковце, Рајица у Дружетиће, а Мијаило је остао у Цикотама. Поп Лукини синови су: Илија, Алекса, Аћим и Павле. Од њих је најпознатији Алекса, који је као кнез 1815. године погинуо у Ужицу. Аћим је остао у Субјелу, Илија је наставио свештенички позив породице у Сечој Реци, па прешао у Субјел, Павле је боравио у Мајданима на Руднику. Од Аћима, Алексе и Илије остало је по једно женско дете, Павлови синови су се запопили. Од њих је средњи син, Танасије постао свештеник у Субјелу. Од њега су остала три сина: Јован, поново свештеник, Милан и Алексије. Поповићи славе Св. Луку.

Досељеници из овог доба су: Цајићи, из Заовина их је довео свештеник Крсман, славе Св. Николу; Из истог периода су и Божовићи из Кремана, стара хајдучка породица, славе Св. Јована; Гајићи од Мачката, населили су се до Поповића, славе Св. Ђурђа.

Познији досељеницу су: Протићи, чији је предак Никола Обрадовић изучио читање и писање, у манастиру Клисура стекао боље образовање, па је дошао у Субјел, где је поповао у цркви као капелан, након чега је премештен у Добриње. Владика га је унапредио у Протојереја и преместио у Субјел за намесника. Никола је имао два сина, од којих је Милован наставио свештенички позив. Иза Милована су остала три сина: Никола и Периша, свештеници, и Миленко. Славе Св. Николу.

Претка Видаковића из Стапара је као слугу узео свештеник Тане и населио на свом имању. Славе Св. Луку.

Трумбули су из Мокре Горе, славе Св. Јована.

Остојићи су из Мионице прешли у Субјел. Славе Св. Архангела.

Karta porodica Subjela
Карта досељавања породица у Субјел

5) Мушићи

Топоним села је највероватније настао по корену имена извесног Муше (од Мутимир). Име Муша као старинско име се сусреће од 15. до 18. века. Насеље под тим називом је непоознато у наведеном периоду.


Куће су на ободу простране равнице, Никитовићи на ушћу речице Градње, Аничићи на брду за Јежевицу, Остојићи са северне стране на Градњи, Околишта на путу за Маљен и Дивнићи до Субјела.


Најстарија породица су Бошковићи, стара жупљанска породица од Никшића, дошли су преко Захаријића из Кремана знатно пре Поповића у Субјел. Славе Св. Луку.

Друга стара породица су Јариде – Милаковићи, са Језера. Населили су се у Околиштима. Славе Св. Ђурђа.

Трећа стара породица су Дивнићи из Бихора, населили се на путу за ражанска села. Растурени су под презименима: Илићи, Луковићи, Дивнићи. Славе Св. Ђурђа.

Касније досељене породице су: Никитовићи од Кандића из Дреноваца, славе Св. Јована.; За њима су дошли Остојићи из Кремана, славе Св. Јована; Зелени – Гавриловићи су из Ваљевског Крчмара пребегли међу сроднике, славе Св. Јована; Антовићи у горњем крају села су дошли из Бање, славе Св. Ђурђа; Пузовићи од Арнаута из Бјелоперице, изашли су на купљене поседе, славе Св. Архангела.

Karta porodica Mušića
Карта досељавања породица у Мушиће

Оставите коментар