Сечоречка села

1) Годечево

Село има јединствен назив у Србији, у основи значења је старо српско име, Годеч, које се јављало у писаним изворима од 15. до 18. века. Први писани помен је у турском тефтеру из 1476. год. под називом Годечева.


Поред средишњег дела села Годечева, око старог града, постоје још и заједнице домаћинстава под називом: Благојевићи, преко Рогачице; Крушчица, јужно од Годечева; Ранићи, источно и Плоска, северно.


Најстарија породица су Гладовићи, пореклом су од Куча, не зна се када су досељени. Населили су се око старих зидина, потом ближе Рогачици и Крушчици. Од њих воде порекло и: Матићи, Биљићи, Савићи, Перишићи, Петровићи и др. Славе Св. Николу.

Друга стара породица су Ђукановићи, родом из Риђана код Никшића. Доселили су се почетком 18. века. Два брата, Новак и Ђукан населила су се на крају села Јакља близу Варде. Услед заваде, Ђукан се одвојио и населио са породицом у Годечеву код Крушчице. Славе Св. Николу.

Са Ђуканом су у село дошли и Благојевићи и Ранићи, породице чији су оснивачи два рођена брата Ранисав и Благоје родом из Пиве. Благојеве потомке потисли су Гладовићи преко Рогачице у љештански Јасеновац и Лучевик. Ранини потомци били су потиснути североисточно од Града. На старом огњишту једино су се очували Мијићи. Сви славе Св. Јована.

Познији досељеници били су Грујићи у Плосци, досељени из Дрeжника, стара хајдучка породица. Протеране из тог краја на овај простор склонили су их Ђукановићи. Славе Св. Николу.

Из Осата, Босне, са Ђукановим потомцима дошао је Цага, населивши се у Крушчици. Цагићи славе Св. Николу.

Вуковићи са Старог Влаха, населили су се у Раниће. Славе Св. Петра.

Цвијовићи, населили су се у Плоски међу сроднике Грујовиће. Славе Св. Јована. Петровићи, из дринског села Јеловика, населили су се у Мијиће у Граду. Славе Св. Ђурђа.

Karta porodica Godečeva
Карта досељавања породица у Годечево

2) Руда Буква

Рељеф села одговара корену придева „руд“ (кудрав, таласаст) и метафоричном значењу речи „рудина“ (брежуљкаста земља). Крај је познат по буквама, нарочито на ливадском земљишту, чиме падају у очи са велике даљине. У том називу први пут помиње се 1476. у турским пописним књигама.


Из Рудог у Полимљу дошао је Трипко, населивши се у том крају на рудини. Његови потомци су: Пинчићи, Петковићи, Трипковићи, Благојевићи и Арсићи. Славе Св. Јована.

Након дуже паузе, дошли су Тодоровићи из старовлашке Јабланице, населивши се нешто ниже од њих. Славе Св. Николу.

Николићи из Заовина, доселили су се међу Тодоровиће. Славе Св. Јована, а прекађују Св. Николу.

Karta porodica Rude Bukve
Карта досељавања породица у Руду Букву

3) Полошница

Село је добило назив по истоименој реци која је у долини плавила имања, правећи „пологе“ (полегло жито, плављено земљиште). У турским тефтерима јавља се од 1528. до 1572. год. паралелно са називима Бобовштица, Поломошца, Половишница.


Горњи крај села, назива се Љутица; десно су Пиљуши; ка Маковишту, Ратковићи; по дну реке, Јокићи.


Оснивач села је Пиљуш родом из села Љутица у Пиви. Са сродницима се населио у суседно село Јакаљ. По предању сродних Пурића, услед избијања страшне болести у животу му је остао само један унук, који је под старе дане морао да приволи једног од синоваца да пређе код њега. Прозвао га је Пура од милоште. Од Пиљуша воде порекло: Пантићи и Пиљушевићи, а од Пуре: Пурићи и Веселиновићи. Славе Св. Јована.

За Пиљушем из Кућана на Старом Влаху дошли су Ратковићи, хајдучка породица. Славе Св. Јована.

Од мајстора из Осаћана, које је населио Пиљуш, воде порекло Јокићи. Славе Св. Јована.

После српских устанака против турске власти, у Пуриће дошли су Зекићи из Љештанског из Јосиповића. Славе Св. Јована.

Такође из Љештанског, међу Јокиће дошли су Јосиповићи. Славе Св. Ђурђа.

У Јокиће дошли су и Ђокићи из Осата. Славе Св. Ђурђа.

Karta porodica Pološnice
Карта досељавања породица у Полошницу

4) Сеча Река

Претпоставља се да топоним указује на сечу, укрштање многих потока и речица у овом крају: Тмуше, Јакљаче, Полошнице. Назив може бити изведен и од планинске реке Сечице чија је хладна и у летњем периоду, да се каже да „сече“. Село се први пут у писаним изворима помиње 1476. године. Назив села екавизиран је после Другог светског рата.


Крајеви села су: Вучинац, код дрмановског потока; Милићи – Обади, уз Јелић поток; Гајчани, између Сечице и Реновице; Бузаџије у углу Полошнице и Тмуше; Батинићи под Црним Врхим; Дринчићи у Јеловој Гори; Рајић Брдо испод ушћа Реновице ка цркви и школи.


Најстарији досељеници су Бузаџије, досељени почетком 18. века у ово село из Оборде у Полимљу. Два брата, Радош и Дикан, населила су се источно од Вучинца до Цикота. Пошто су се хранили киселицом, справљаном од пројиног брашна, прозвали су их бозаџијама. Деобом Радош се преселио на вис преко Сечице, од њега су постали: Лучићи и Радошевићи, а од Дикана: Јањићи, Јанковићи, Дикановићи и Бишићи. Славе Св. Ђурђа.

За њим убрзо су стигли и Минићи-Обади из црногорског Колашина. Били су крупни људи, окретни и снажни, што се види по грани породице коју зову Џиновићима. Славе Св. Јована.

Из околине Бијелог Поља заједно са Обадима, населили су се Ребићи. Насељавали су се у Вуинцу, потом у Сушицу, потом у Јаребицама. Од њих воде порекло и Васовићи и Ђуровићи. Славе Св. Стевана.

Други Минићи, из Пиве, доселили су се после Минића-Обада. Населили су се у Гајеве на северу села. Славе Св. Јована.

Са њима стигли су и Батинићи из села Карана. Родом су од Дробњака. Населили су се у више породица: Станкићи, Марковићи, Башићи. Славе Св. Ђурђа.

После Батинића дошли су Милићи-Шијаци, населивши се на Рајић Брду испод цркве. Довео их је свештеник Рајица, досељен из Пљеваља. Поповао је у сечоречкој цркви, кад се није налазила на данашњем месту. Славе Ђурђиц.

Са Шијацима у месту су се нашли и Дринчићи, који су дошли с горњег тока Дрине у близини Фоче. Населили су се дубље у планини. Славе Св. Ђурђа.

Живковићи у Гајчанима су од истоимене породице из Чајетини. Славе Св. Луку.

Предак Ерића, родом из Котраже се након хајдуковања по Драгачеву населио иза Вучинца до Цикота. Ерићи славе Св. Архангела.

Максићи у Вучинцу су из Биоске дошли у Ребиће Васовиће. Славе Св. Николу.

Марковићи у Радошевићима Бузаџијама су од Бијелог Поља. Славе Св. Ђурђа.

Новији досељеници су: Радојевићи на Дрмановини, чији предак је 1878. год. пребегао из Бабина, славе Св. Ђурђа; Милошевићи, из Маоча у Полимљу, населили су се до цркве, славе Св. Ђурђа; Око цркве су: Зарићи из Качера, славе Св. Стевна; Филиповићи из Љубаша, славе Св. Николу; Матићи из Маковишта, славе Св. Николу; Радосављевићи из Гостиља, славе Св. Ђурђа; Васовићи (Ребићи), славе Св. Ђурђа; Кузмани из Годљева, славе Св. Димитрија.

Karta porodica Seče Reke
Карта досељавања породица у Сечу Реку

5) Годљево

Могуће је да се назив села изводи из присвојног придева властите именице Годо, Годоје. У турском тефтеру из 1476. год. наводи се као Годијево.


На западу према Реновици су Драгутиновићи; преко реке Поповићи; до Галовића Поточари; према Цикотама Кузмани; према Сечој Реци Митровићи.


Најраније досељена породица били су Драгутиновићи, с почетка 18. века. Њихов предак, свештеник Драгутин Алексић поповао је при цркви каранској, населио се у Рибашевини, па се преместио у Годљево када се указала прилика за службу у сечоречкој цркви. Потомци су и: Божићи, Јанковићи, Ђокићи, Обрадовићи, и др. Славе Св. Игњатија.

За њима су дошли Милићевићи, Поточари. Такође су свештена породица, пореклом из Пиве. Населили су се у близини Сечице и Скрапежа. Славе Св. Лазара.

Митровићи-Реновчићи, на путу из Маковишта за Сечу Реку поред Ренице, дошли су из Пиве као свештена породица. Славе Св. Јована.

Поповићи, свештена породица из Кремана од породице Захаријића, дошли су почетком 19. века. Славе Св. Луку.

Кузмани према Цикотама, дошли су из Љештанског, где су били привремени насељеници. Славе Св. Димитрија.

Перишићи, испод Кузмана око потока дошли су на од воде отета имања из Цикота. Славе Св. Лазара.

Karta porodica Godljeva
Карта досељавања породица у Годљево

6) Цикоте

Топоним долази од назива за воденични камен који се у овом крају обрађује од квалитетног кречњака. По легенди каменорезачка активност потиче од досељеника из мачванског села Цикота. Село се не помиње у турским пописима из  15. и 16. века, без обзира на остатке раније културе.


Најстарији досељеници су Кланцаре, доселивши се почетком 18. века из околине Пријепоља. Од њих воде порекло и: Гавриловићи, Благојевићи, Јовановићи, Петровићи. Славе Св. Лазара.

На источном крају су Обреновићи, који су се доселили из Штрбаца у Полимљу. Славе Св. Тому.

На левој обали Сечице, испод Кузмана у Годљеву, насељени су Мрачићи, родом из Никшићке Жупе. Славе Св. Луку.

Ковачевићи у горњим Гавриловићима су из Косјерића дошли у село. Славе Св. Николу.

Боровњаци у доњим Гавриловићима дошли су из Штрбаца у Полимљу. Славе Св. Јована.

Karta porodica Cikota
Карта досељавања породица у Цикоте

Оставите коментар