Ражанска села

1) Дреновци

Топоним изводи назив из средњовековног имена Дренко, чији корен именица „дрен“ (врста дрвета) симболизује снагу и здравље. У турском катастарском попису из 1476. год. налазе се под називом Горњи Дреновац.


У овом селу нема великих старовлашких заједница домаћинстава. При врху потока и све до Букова су Кандићи и Гајчани; на средини села Ђуровићи.


Најстарији досељеници су Кандићи, доселивши се из Бањана с краја 17. века, прво у Кремна, потом у Дреновце. Славе Св. Јована.

Са њима су дошли и Ђуровићи, свештеничка породица, од Рибашевине су се населили прво у Годљево, потом у Дреновце. Славе Св. Игњатија.

У Гајчане за Кандићима дошли су Ралићи из Мокре Горе. Од њих воде порекло и: Ћескимовићи, Станислављевићи, Максимовићи и Лазовићи. Славе Св. Ђурђа.

Крсмановићи и Пајевићи дошли су у Дреновце за време Кочине крајине, населивши се под Борком, из околине Пљеваља. Славе Св. Николу.

Ирићи су из истог места од Пљеваља, славе Ђурђиц.

Радовићи у Гајчанима су из Пчелица, славе Св. Николу.

Вековићи у планини су из Машића код Прибоја, славе Св. Ђурђа.

Савићи под Ридовима су из ваљевских Лесковица, славе Св. Ђурђа.

Најпознатији досељеници су: Митровићи у Кандићима, доселивши се из Обрадовића у Радановцима, славе Св. Јована; Радојевићи у Ђуровићима су од Радојевића у Радановцима, славе Св. Игњатија; Чолићи су свештеничка породица у Савићима, досељени из Севојна, славе Св. Стевана.

Karta porodica Drenovaca
Карта досељавања породица у Дреновце

2) Стојићи

Село је доста старо, али се под тим називом не спомиње у турским тефтерима. Доводи се у везу са непознатим селом Кладоруп.


Оснивачи села су Стојанићи, пореклом из Братоножића. Родоначелник породице Стојан са женом Стојаном, дошли су почетком 18. века на ове просторе. Њихови потомци су Стојанићи и Стојићи, а има их и под презименом Лучићи. Славе Св. Николу.

Гагићи-Николићи из старовлашког села Никојевића, дошли су прво у Тубиће, па после у средишњи простор Стојића. Славе Св. Николу.

У исто време и из истог места населили су се Гаговићи при врху села. Славе Св. Јована.

У првој половини 19. века у Стојаниће дошли су Чатали из околине Пљеваља. Славе Св. Николу.

У Јевтовиће (Гаговиће) дошли су Крстићи од Сирогојна. Славе Св. Николу.

Савићи у Јевтовићима су из Севојна, славе Св. Јована.

Новији досељеници су: Ђоковићи у Гаговићима од Прибоја, славе Св. Николу; Ђокићи у Гагићима из Росића, славе Св. Јована; Томићи у Гаговићима из Дреноваца, славе Св. Јована.

Karta porodica Stojića
Карта досељавања породица у Стојиће

3) Мрчићи

Топоним села изведен је, највероватније, од придева „мрк“, или неког властитог имена изведеног од њега. У турским тефтерима се не јавља под тим називом, а других писаних трагова о дубљој прошлости села нема. У овом старом селу налазе се локалитети Ханиште (Аниште) и Црквине. Стару цркву на падинама Козомора спалили су Турци, највероватније након Велике сеобе 1690. године, када је читав крај опустео.


Село је подељено на два дела: Мрчиће под Буковима и при извору Кладоробе, и Ражану под Козомором и према Стојићима.


Истовремено су у село дошле две породице: Ерци у Мрчиће и Шаровићи у Ражану. Обе су од Дробњака. Ерчевићи су дробњачки Жутићи, а Шаровићи су из Шарана, а довео их је Максим Шарац. И једна и друга породица славе Св. Ђурђа.

Досељеници у Ерчевиће били су: Гачићи-Тодоровићи из Скржути, славе Св. Јована; Гавриловићи од Љубања, славе Св. Јована; Лучићи и Гагићи, славе Св. Николу.

У Шаровиће су се доселили Пиндовићи из Криве Реке. Славе Св. Јована.

У Пиндовиће су се населили Јоловићи од Прибоја. Славе Св. Јована.

У Гавриловиће дошли су Давидовићи од Нове Вароши. Славе Св. Јована.

На планину су дошле две куће Благојевића из Годљева. Славе Св. Јована.

У Буковској Ријеци дошли су Јеринићи из ваљевских Роваља. Славе Св. Јована.

У Ражани све породице су из млађег доба: Зечевићи из Негбина, славе Св. Јована; Николићи из Ужица, славе Св. Јована; Ненадовићи из Сјенице, славе Св. Лазара; Гагићи из Стојића, славе Св. Николу; Мандићи из Росића, славе Св. Јована; Ђуровићи из Дреноваца, славе Св. Игњатија; Васиљевићи из Скакаваца, славе Св. Луку.

Karta porodica Mrčića
Карта досељавања породица у Мрчиће

4) Росићи

Претпоставља се да је село добило назив по властитом имену Роса (Росанда, Миросанда). У тефтерима не постоје записи о селу под данашњим називом, чиме се може одредити старост топонима, али не и самог насеља.


Највећи део породица су из Кремана, старовлашког порекла. Село је било етапна станица док се нису попунила ваљевска села.

Први Креманци су: Ракићи (Радушани), славе Св. Јована; За њима су дошли Вујадиновићи, славе Св. Ђурђа.

Из ваљевског Крчмара пребегли су у Росиће Зeлени (Трипковићи). Славе Св. Јована.

У исто време из Шеврљуга прешли су Радовановићи. Славе Св. Илију.

За Вујадиновићима дошли су из Биоске Јевтовићи и ушли у село поред Ракића. Славе Св. Николу.

Познатији досељеници су: Гашићи из Кремана, славе Св. Ђурђа; Јездовићи, који воде порекло од Новака Шарца из Мрчића, славе Св. Ђурђа; Мисаиловићи из Кремана, дошли уз Гашиће, славе Св. Јована; Недићи из Стапара, дошли заједно са Мисаиловићима, славе Св. Лазара; Брадићи из Семегњева, славе Св. Николу; Божићи из Заовина, славе Св. Ђурђа; Пејовићи из Трнаве у Стапарима, славе Мратиндан.

Karta porodica Rosića
Карта досељавања породица у Росиће

5) Скакавци

У основи значења топонима села је скоковита, разиграна вода потока који пролази кроз село. Први пут се помиње у турским тефтерима из 15. века.


Добар део становништва, као и у случају Росића, води порекло из Кремне. У случају Росића, то је од више пoродица, у случају Скакаваца, од једне креманске породице. Село су основали Захаријићи, стара свештеничка породица пореклом из Драговољића у Никшићкој Жупи, који су се доселили у другој половини 17. века. Од њих воде порекло и: Матијевићи, Антовићи, Миливојевићи и Васиљевићи. Сви славе Св. Луку.

Из суседних села ушли су у поједине замрле породице: Пајовићи из Горјана, славе Св. Николу; Васовићи из Ракића у Росићима, славе Св. Луку; Трнавци из стапарске Трнаве у Матијевићиа, славе Мратиндан; Божанићи из Мокре Горе у Матијевићима, славе Св. Ђурђа, а прекађују Св. Луку; Ивановићи су од Кремана ушли у Антовиће, славе Св. Ђурђа, а прекађују Св. Луку; Томићи од Прибоја, славе Св. Ђурђа; Нацовићи од истог краја, славе Св. Ђурђа.

Karta porodica Skakavaca
Карта досељавања породица у Скакавце

6) Мионица

Претпоставља се да корен топонима треба тражити у старој и заборављеној именици „мил“ (плитко песковито место) од које је изведена „милница – мионица“ (перило). То је место на реци где је некада читава околина прала рубље, лужила пређу, белила без. Назив локалитета временом је прешао на цело место. Старост места потврђена је у турским тефтерима из 15. и 16. века.


Старе породице су се иселиле из овог краја. Из овог села најстарија породица су Вишњићи. Родоначелник је баба Вишња из дринске Раче која се са сином свештеником населила у овим крајевима, око главног врела, у првој половини 18. века. Од Вишњића су настали и: Поповићи, Станићи, Васиљевићи, Радосављевићи и др. Славе Св. Архангела.

Почетком 19. века Ивовићи (Нешковићи) прешли су из Шеврљуга и населили се у средини села. Славе Св. Илију.

Дивнићи (Буровци) су из Мушића сишли у исто време и населили се иза Ивановића по Поповици. Славе Св. Ђурђа.

Крецовићи (Петровићи) и Обрадовићи су иста породица из Љубања. Славе Св. Ђурђа.

Дејани су из В. Врбове у Полимљу дошли изнад Прла. Славе Св. Стевана.

Јовеље (Јовељићи) од Нове Вароши славе Св. Ђурђа.

Продановићи у Дивнићима су из Богданице. Славе Св. Ђурђа.

Karta porodica Mionice
Карта досељавања породица у Мионицу

Оставите коментар