Повленска села

1) Маковиште

Назив села означава „место где је пре растао мак“. Назив је словенског порекла, претпоставља се да су топоним одредили Срби (Словени) приликом насељавања ових крајева. Први писани трагови о селу датирају из турског тефтера из 1476. године.


Делови села су: низ Полошницу: Шепци, Поповљани, Вракорчевићи (Фрајкорчевићи) и Ристановићи; низ Реновицу: Ренова, између њих Дројићи, на источном ободу равног дела: Делијићи, на западу под Лисинама: Ћебићи, на северном ободу: Катина Стена и Црвени Брег.


Најстарија породица су Милисављевићи под Катином Стијеном. Пореклом су из Бањана у Црној Гори. Славе Св. Архангела Михаила. Некада је ова породица била многобројна, али се временом растурила расељавајући се на све стране. Најпознатији члан била је утицајна Ката Милисављевић, из периода око Кочине крајине, позната по насељавању и расељавању села.

Дројићи су пореклом од Куча. Дошли су у Маковиште у три сродне породице у првој половини 18. века. Родоначелник се звао сердар Вукајло, а од њега су потекли Сердаровићи и Вукајловићи. Вукајло је сродника Матију померио од себе низ Полошницу према Поповини. Од Матије и његових потомака настали су Матићи – Доњи Дројићи, а од Маринка, другог Вукајловог синовца: Маринковићи, Гајићи, Стевановићи, Миловановићи, Сердаровићи, Вукајловићи и Дукићи – Горњи Дројићи. Славе Св. Николу.

Ристановиће је Ката Милисављевић населила у Полошници, испод Поповине и под Вардом. Родоначелник је Ристан. Његов старији син Марјан дуго је боравио у Срему као добровољац у аустријској војсци. По повратку кући звали су га Фрајкор, што се пренело на његово потомство, који су понели презиме Вракорчевићи. Ристановићи славе Св. Ђурђа.

Ката је довела из истог краја око Посавља у Поповину Јована Топаловића, у намери да се ту запопи. Поповина се тако називала још пре подизања цркве и гробља. Запосели су је Топаловићи, али се нису бавили свештеничким позивом. Славе Св. Ђурђа.

Са Ристановићима дошли су и Делијићи, досељени из истоименог села у црногорским Тепцима. Дошла су два брата, Јосиф и Илија и заузели су источну падину маковиштанске Градине до Парамуна. Од њих су настали Горњи и Доњи Делијићи. Славе Св. Ђурђа.

У Реновицу, према парамунском манастиру, Ката је населила породицу Субашића, који су из околине Пљеваља. Два брата хајдука Периша и Лука, смирили су се и ушли у куће удовица из старих породица, којима су наметнули своје презиме и славу Св. Јована, а прекађују Св. Николу, стару славу куће.

При улазу у село са западне стране, населили су се Шепци из црногорског Колашина, из Кричкова, у периоду непосредно пред избијање Кочине Крајине. Скупини домаћинстава остао је назив Шепци, а породице су: Томићи, Марковићи, Павловићи и др. Славе Св. Ђурђа.

У истом периоду, у село је дошао хајдук Милош из мачванског Прњавора. У селу су му дали надимак хајдук Зекан, због зелене боје очију. Оженио се једном од Катиних унука, довео је остали део породице из Прњавора и населили су се под Црвеним Бријегом, око Скрапежа и до Таора. Од Милоша и његове браће потекла је породица Милошевићи – Зекановићи. Славе Св. Гаврила.

Хајдук Савко од Ћебића из ваљевског краја, у Лесковицама, доселио се код тетке у Вукајловићима, где је наставио да живи. Дошао је у периоду аустријске окупације Србије. Ћебићи славе Св. Јована.

У Ренову, испод Делијића населили су се Осаћани: Васиљевићи и Тодоровићи. Пореклом су из исте породице, и дошли су у доба Карађорђевог устанка. Славе Мратиндан.

У исто доба, из околине Прибоја, испод њих населили су се Милуновићи. Славе Св. Јована и прекађују Св. Николу.

Karta porodica Makovišta
Карта досељавања породица у Маковиште

2) Таор

Старија насеља су испод Анатеме, по Каменитим Косама, испод Црвеног Брега, града Таора и испод Гачове  Стене око Таорског Врела. Нова насеља су по Мравињцима, Шеовом Пољу и Забави.


Најстарији досељеници села су Дрповци: Веселиновићи и Јовановићи, пореклом из Бањана у Црној Гори, из села Дрпа. Родоначелник је Веселин Дрпа који се населио испод Камените Косе, на исток од црквине, на почетку 18. века. Славе Св. Архангела.

Знатно касније дошли су Миливојевићи из Пиве, из породице Кнежевића. Родоначелник је Миливоје Кнежевић, који се населио око црквине. Славе Св. Николу.

Са њима дошли су Кузмани из Грахова у Црној Гори. Кузман Граховић се населио иза Таорског Јеља. Од њега су потекли: Граховићи, Миловановићи, Јовановићи, Јевтовићи. Славе Ђурђиц.

У околини Гачове Стијене населили су се Гачовићи, родом од Никшића, из Никшићких Рудина. У слично време као и Кузмани и Миливојевићи, населила су се три брата Гачо, Ђорђије и Јанко, заузевши горњи део Парамуна и део Таора око старог града. Од њих воде порекло: Трифуновићи, Жерићи, Пепићи и др. Славе Св. Николу.

Након обнављања Србије, у Граховиће дошли су Зекићи из Осата. Славе Св. Николу.

У Кузмане дошли су у замрле породице Ђурићи из Галовића. Славе Св. Николу.

Клековићи у Лијешћу, у врху села, дошли су из Бање код Прибоја. Славе Ђурђиц.

Радосављевићи – Шушовићи, стара хајдучка породица, сишли су од Старог Влаха, Нове Вароши и населили су се међу Кузманима. Славе Св. Николу.

Karta porodica Taora
Карта досељавања породица у Таор

3) Радановци

По усменом предању, насеље је добило назив по старим „радионицама“, радњама где се прерађивала руда, пошто је у прошлости у крајевима око Дрине рударство било развијено. Први писани помен овог места је из 1476. године, где се наводи као Рашановци, у поседу кнеза Мркше. Године 1540. наведено је као Рашатовац.


Крајеви села су: Маринковина, према Дубници; Борак, источно од села према Дреновцима и Дубници; Обрадовићи, северно од поља на Вису; западно су Сандићи; Вечовина, под Таором; Чокоровина, јужно; Пчелине, још јужније; Јеринићи у Лајковачи.


У најстарије породице овога краја, за које неки тврде да се нису доселиле, рачунају се Сандићи, једна од истакнутијих породица. Много су се исељавали, а поједини огранци су се и враћали. По предању, дошли су из околине Никшића крајем 17. века. Славе Св. Николу.

Са њима најстарији досељеник био је Маринко Шубарић, чувени играч и свирач. Доселио се са Заградца у Црној Гори. Један од његових даљих потомака био је и чувени сеоски јунак, великог раста и развијености, па су га прозвали Ђипор. Био је активни учесник битака Првог и Другог српског устанка. Његови потомци били су Ђипоровићи. Од Маринка су потекли и: Маринковићи, Шубарићи, Папићи, Муњићи и др. Славе Св. Архангела.

Обрадовићи, пореклом од Дробњака, населили су се на Вису. Родоначелник је Обрад Комарина, који се доселио почетком 18. века, а населили су га Сандићи. Од њега воде порекло и: Петровићи и Јовановићи. Славе Св. Јована.

У Вечовини, на западној страни Поља, налазе се Вечовићи: Радојевићи, Миловановићи, насељени по пристанку Сандића, нешто после Обрада. Воде порекло из Вечовине у Бањанима у Црној Гори. Славе Св. Ђурђа.

У Чокоровини, са леве стране пута за Таор су Чокори, Чокоровићи: Мелентијевићи, Мићовићи и Ћировићи, пореклом из Гацка у Херцеговини. Славе Св. Архангела.

У периоду Кочине крајине, дошле су Пчелица: Матовићи и Ранковићи, потомци два брата Матовића, родом из села Пчелина код Нове Вароши. Населили су се на ридовима, под Гачовином. Славе Св. Ђурђа.

Касније су стигли Јеринићи из Мокре Горе. Њихов предак дошао је у службу код Сандића, где је и засновао породицу у Лајковачи, засебно од села. Славе Св. Ђурђа.

Поповићи, у Ридовима под Марковином, стара свештеничка породица, доселили су се у ове крајеве из Засеља. Славе Св. Лазара.

Уз њих су дошли Богићевићи на имања својих сродника од Благојевића из Косјерића. Славе Св. Николу.

Гускића кућа у Обрадовићима дошла је из Карана и слави Св. Враче.

Karta porodica Radanovaca
Карта досељавања породица у Радановце

4) Парамун

Значење топонима може се извести из грчког израза парамун, што значи стража (стражара), или из имена хришћанског светитеља Св. Парамона. Први писани траг о селу је из турског тефтера из 1476. год. У каснијим тефтерима налази се занимљив податак који указује на висок углед породица овог села који су неговали соколове.


Горњи крај села је око Гачове Стене и старе манастирине, а доњи крај ближе реци и Годљеву.


Старих породица нема, сви трагови о њима су се изгубили. Одржале су се две породице: Малештани и Гачовци.

Малештани су се населили у доњем делу села почетком 18. века из Малинска у Дробњацима, родоначелник био је Ђурица Малештанин. Његови потомци су: Томићи, Радојевићи, Ђурићи и др. Славе Св. Архангела.

Гачовци, Гачовићи, потомци су Ђорђија и Јанка, Гачове браће, који је остао у Гачовини у Таору. Населили су горњи део села. Потомци су им Јанковићи и Ђорђевићи. Славе Св. Николу.

Karta porodica Paramuna
Карта досељавања породица у Парамун

Оставите коментар