Косјерска села

1) Дубница

Основа топонима „дуб“ (храст, дрво, шума) је општесловенског и прасловенског порекла. Село је наведено у турском катастарском попису из 15. века.


Најраније досељена породица су Лујићи, досељени из Босне из Осата. Јављају се и под  презименима: Лазићи, Марковићи, Марјановићи и др. Славе Св. Алимпија.

Са њима је дошла и фочанска свештеничка породица Тодоровића и Јовановића. Славе Св, Николу.

При дну села, до Галовића и испод Бање, населили су се Софронијевићи од косјерских Ивановића. Славе Св. Стевана.

Бугарчићи од Заостре у Полимљу славе Св. Архангела.

Karta porodica Dubnice
Карта досељавања породица у Дубницу

2) Галовићи

Село је раздељено у 4 одвојена краја: Борова Главица под Ридовима, Зарићи средина села или Дубница, Млађеви изнад Скрапежа до Годљева и Сува Врела под Црнокосом.


Није познато шта се десило са старијим породицама. По предању, оснивачи села, Галовићи, отишли су некуда у околину Шопића и изгубили се.

Најстарија позната породица су Гавриловићи (Деспотовићи), по којима неки мисле да се село зове. Дошли су из околине Пљеваља и населили се на Боровој Главици. Славе Св. Јована.

Млађеновићи из Бобова у Полимљу, разделили су се у више породица. Део који је остао на том простору збио се око Сувих Врела или се померили ка Скрапежу. Славе Св. Николу.

У средини села након њих, населили су се Зарићи из Бобова. Славе Св. Јована.

Из ваљевског Крчмара пребегла је хајдучка породица Маријићи и заузели крајеве око Годљева. Славе Св. Луку.

Трипковићи из Севојна, дошли су у село својим сродницима Млађеновићима. Славе Св. Јована.

Лучићи од Заостре у Полимљу, населили су се иза гробаља над Скрапежом у Млађевима. Славе Св. Николу.

Испод Зарића дошли су Јешићи од тамношњих Ивановића. Славе Св. Стевана.

Софронијевићи из Дубнице су сишли на имање, славе Св. Стевана.

Сретенијевићи у Врелима су из Косјерића, славе Св. Николу.

Karta porodica Galovića
Карта досељавања породица у Галовиће

3) Брајковићи

Назив села највероватније чува успомену на неку угледну породицу или личност. Основа је старо име Брајко. Насеље је старо, али га турски тефтери не помињу под тим називом. Можда се на ово село односи локација „Доњи Кладоруп“.


Сеоске куће збијене су на три места: висока, права коса Алабаба, Јасикова Раван при извору Дракшана и Глигоријевићи на десној страни Кладоробе под Ридовима.


Прва досељена породица су Сикирићи, из истоименог села у Никшићкој Жупи, из периода краја 17. века. Прво су дошли међу Захаријиће у Кремну, па су их они потисли у ове крајеве. Први Сикирић населио се на Алабаби, где су остали и његови потомци, а део се касније населио у Глигоријевиће. Од њих су настали и: Петронијевићи и Шујићи (Петровићи и Јевремовићи). Славе Св. Луку.

Такође стара породица су Прандуле из истоименог места у црногорском Колашину. Ђуро и Ђоко Прандулић населили су се на Јасикову Раван до Шеврљуга. Од њих воде порекло и: Благојевићи и Тешићи до Шеврљуга, Ђуровићи при извору Дракшана, Ђорђевићи на правим мајданима. Славе Св. Архангела.

Још једна породица из сличног времена су Зјали. Пореклом су од Куча. Родоначелник породице, Мaрко Зјаловић населио се на Алабаби, лево од Сикирића, а прешли су на другу страну у Глигоријевиће. Од њих су потекли и: Марковићи на Алабаби и Николићи у Петронијевићима. Славе Св. Николу.

Из Косјерића касније су сишли Ивановићи – Глигоријевићи и подигли своја летишта под Ридовима. Славе Св. Стевана.

У исто доба у Глигоријевиће дошли су и Деспотовићи из Вранеши код Нове Вароши. Славе Св. Ђурђа.

Јоковићи су из Карана прешли по позиву једног Сикирића сродника. Славе Св. Стевана.

Крсмановићи у Ђуровићима су из Семегљева, славе Св. Јована.

Марковићи у Поточаљима, северно од Алабабе су од Пријепоља. Славе Св. Николу.

Јовановићи на Алабаби су дошли из Пчелица. Славе Св. Ђурђа.

Топаловићи из Осата славе Св. Јована.

Karta porodica Brajkovićа
Карта досељавања породица у Брајковиће

4) Село и варошица Косјерић

Топоним су почетком 18. века одредили досељеници из Косијера у Црној Гори. Појам Косјерић има различита значења: може означавати криви нож за резидбу; затим, то је деминутив од косијер; врста веза; или дијалектолошки, означава упоритог, оштрог човека. Простор данашњег Косјерића се у првобитним турским пописима наводио по хидрониму Скрапеж, као Горње и Доње Скрапиже.


Село Косјерић је типично старовлашко село са великим заједницама. Прва тераса испод Дрмановине назива се Баре, средњи ток Лимца назива се Долине, лево од њега изнад Анатеме и дубоко у Црнокоси је Палеж. Горњи ток Лимца назива се Дрмановина, а широки део насељене Црнокосе испод кречњачке чукаре назива се Градина. Насеља по Тулимирском Брду, називају се Дивчевићи, Дивци.


Најраније досељена породица су Косијери. Родоначелник Антоније Косијер дошао је врло давно из Косијера у Црној Гори, населивши се у Палеж. Имао је три сина: Радоја, Сретенија и Петронија. Потомци су познатији по Радоју него по Антонију. Деобама су се растурили, па их има и на старом месту, у Дрмановини и Палежу под презименима: Сретенијевићи, Јовановићи, Петронијевићи, Ђорђевићи и Радојевићи. Славе Св. Николу.

У село су, готово у исто време из једног места дошли: Јован Баранин из села Бара, његова удова сестра Угрина са седам синова из Бара, Вукола Ивановић из Диваца и Милија и Тулимир Дивци, сви са црногорског Колашина. Предводник ових досељеника био је Јован Баранин, а населили су се у крај изнад Скрапежа, коме је Јован дао назив Баре, због сличности са његовим селом.

Јован Баранин умро је у Барама. Његови потомци су: Обрадовићи и Дуњићи на Барама, Петронијевићи и Дуњићи у Долинама, Обрадовићи и Ђукићи на Белом Гају, Симићи и Ковачевићи у Градини. Славе Св. Николу.

Угрина је умрла на Барама, а синови су јој се разишли на све стране по селу под различитим презименима: Перишићи и Јањићи у Барама, Стевановићи – Гоге, Перишићи и Тејићи у Долинама, Пантићи, Митровићи, Дамљановићи, Радисављевићи, Перишићи, Јањићи у Белом Гају, Средићи и Крсмановићи на Градини и Војиновићи у Палежу. Славе Ђурђиц.

Вукола Ивановић умро је у Долинама. Од њега су остали: Милићевићи, Радовановићи у Долинама, Глигоријевићи у Барама, Радовановићи у Белом Гају и Станојевићи на Градини. Славе Св. Стевана.

Милија и Тулимир Дивци поделили су се по доласку у село. Милија је прешао у Палеж. Потомци су му: Милићи и Лукићи у Палежу, Марковићи и Чолићи на Дрмановини, Милијићи, Љубичићи на Градини. Тулимир је преко Скрапежа прешао на брдо, које се по њему назива Тулимирско Брдо. Његови потомци су Тулимировићи. Сви су под општим називом Диваца, Дивчевића и славе Св. Николу.

У периоду од сто година од насељавања Јована Баранина дошли су Остојићи на Дрмановину из Мокре Горе, славе Св. Јована; Челиковићи Ристићи на Дрмановини дошли су из Заовине, славе Св. Ђурђа; Марковићи на Градини и Тулимирском Брду су са Стапара, славе Св. Ђурђа; Благојевиће су довели сродници Лукићи из Загорја, славе Св. Николу; Филипићи на Градини су из Осата, славе Св. Архангела; Глибаћи (Обрадовићи, Јовановићи) су Дивци из села Глибића на Колашину, населили су се на северној падини Тулимирског Брда, славе Ивањдан.

Каснији насељеници су: Грбе (Грбићи) под Барама, на Скрапежу, дошли су из Косатице и славе Св. Николу; Џувери у Долинама (Михаиловићи) и до Грба су из истог места у Полимљу, свештеничка породица, славе Св. Лазара; Рогићи у Долинама и под Палежом су из Биоске, славе Св. Николу; Ристиће као своје пандуре из Чајетине довели су Радојевићи, славе Св. Николу; Лазаревиће су такође из Чајетине довели Радојевићи, славе Св. Јована; Марковићи су из Биоске дошли уз Рогиће, славе Св. Јована; Настићи у Тулимирима су из Збојштице, славе Св. Јована; Познановићи у Барама су из Гостионице, славе Св. Архангела.

Karta porodica sela Kosjerić
Карта досељавања породица у село Косјерић

Варошица је основана 1893. год. по жељи целог среза и неколико трговаца и занатлија тога доба. Тада су се у њој налазиле среска кућа са становима за канцеларију Среза црногорског, црква, школа и судница косјерских села.


Породице пре оснивања варошице су: Максимовићи из Јакља, славе Св. Јована; Николићи од старих Косјераца из села, славе Св. Николу; Марковићи из Долина у селу, славе Св. Јована; Стојановићи из Мачката, славе Св. Николу; Вујићи од Иванића из села, славе Св. Стевана; Лазићи од Кланцара из Цикота, славе Св. Лазара; Вукићевићи из Ивањице, раније из Трешњева у Васојевићима, славе Св. Саву; Милићевићи из Јакља, славе Св. Јована; Богојевићи са Стапара, славе Св. Николу; Гоге из села од Угринића, славе Ђурђиц.

Касније насељене породице: Смиљанићи из Љубиша и Расне, сродне породице, славе Ђурђиц; Милићевићи из Гостинице, славе Ђурђиц; Перишићи од Угринића из села, славе Ђурђиц; Чоловићи из Љутица, славе Св. Ђурђа; Терзићи из Севојна, славе Св. Игњатија; Челиковићи из села, славе Св. Ђурђа; Ерчићи из Сече Реке, славе Св. Арханђела; Антонијевићи од Чалића из села, славе Св. Николу; Марковићи из Шеврљуга, славе Св. Луку; Радмиловићи из Горобиља код Пожеге, славе Св. Ђурђа; Вукосављевићи из Субјела, славе Св. Јована; Николићи из Сече Реке, славе Св. Ђурђа; Николићи из Субјела, славе Св. Ђурђа; Ђурићи из Годљева, славе Св. Јована; Крсмановићи од Угринића с Градине, славе Ђурђиц; Остојићи из Мушића, славе Св. Јована; Лазићи из Дубнице, славе Св. Алимпија; Вранеши из Чајетине, славе Св. Архангела; Николићи из Шапца, славе Св. Јована; Ђуричићи из Вишесаве, славе Св. Јована Златоустог; Зарићи из Качера, славе Св. Стевана; Поповићи из Субјела, славе Св. Луку.

Karta porodica Kosjerić varošice
Карта досељавања породица у варошицу Косјерић

Оставите коментар