Основне одлике

Географски положај

Општина Косјерић налази се у западном делу Републике Србије и заузима површину од 358 km². Ранији назив за општину био је Срез црногорски. У територијалном смислу припада Златиборском округу, и граничи се са општинама: Ваљево, Пожега, Ужице и Бајина Башта.

Територија општине налази се у склопу планинских масива Повлена, Маљена, Црнокосе и Јелове горе. По конфигурацији земљишта спада у брдско-планинска подручја. Највећи део општине има просечну надморску висину између 500 и 700 метара. Највиши врх налази се на планини Повлен (1.346 метара), а најнижа кота је у доњем сливу реке Скрапеж, на граници са подручјем општине Пожега (326 метара). Сам град налази се на надморској висини од 410 метара.

Нека од познатијих узвишења и брда, која доминирају по целој  територији су: Лисина у Маковишту (1.125 метара), Црни врх на Дивчибарима (1.096 метара), Дрмановина (1.022 метара), Козомор (1.007 метара), Дреновачки кик (946 метара), Варда (860 метара), Каона  на Буковима (821 метар), Шарампов на Црнокоси (809 метара) и други.

Равнице се налазе око река Сечице (Сеча Река), при ушћу Кладоробе и Скрапежа (Косјерић), низ ток Кладоробе (Брајковићи) и у доњем току Скрапежа (Тулимирско и Тубићко поље). Оне чине незнатан део територије општине.

 

Земљиште

На пољопривредне површине отпада око 23.000 од укупних 35.836 хектара. Претежни део су ливаде и пашњаци, нешто мање оранице, баште и воћњаци. Њиве су углавном 7. и 8. класе. Шуме заузимају око 12.250 хектара. У вишим планинским пределима преовладава буква и храст, али има и бора. Нарочито велика пажња посвећена је пошумљавању голети у пределу падина планине Маљен и потеса Ридови садницама четинара, у периоду после Другог светског рата.

Педолошки састав земљишта је неповољан за пољопривредну производњу. У вишим пределима преовлађује кречњак и шкриљац, затим песковита иловача, док у нижим пределима је заступљена смоница и гајњача.

 

Воде

На подручју општине највећа и најдужа река је Скрапеж. Извире на јужним падинама Малог Повлена, а улива се у Ђетињу код Пожеге. Скрапеж не носи тај назив целим својим током, већ се назива различито по селима кроз које протиче (поток Рјечица, Суваја поток, Таорска река, Радановачка река, Годљевача), тек код села Галовићи, где се састаје са Сечицом, добија назив Скрапеж.

Друга по величини је Кладороба. Извире испод Букова, придружују јој се Стојићка и Мионичка река, затим Дубница, па се у Косјерском пољу улива у Скрапеж.

Подручје Косјерића је релативно је богато изворима и врелима, а највећа концентрација налази се на Субјелу, где их има око петнаестак. Најпознатија врела су: Таорско и Црвенбрешко врело, врело Бањица у селу Дубница, врела Клокоч, Полошница, Реновица у Маковишту, Суво врело у Галовићима, Гашића чесма у Росићима, и др.

Највећи део водених токова са простора општине припада, преко реке Скрапеж, Западно-моравичком стилу. Мањи део Дринском (преко Годечевске речице и Рогачице) и Колубарском (преко речице Забаве и Буковачке речице).

 

Клима

Косјерски крај има умерено-континенталну климу са доста сунчаних сати у току лета.

Мерење температуре врши се на подручју Дивчибара, па може доћи до одступања у поређењу са Косјерићем, пошто се он налази на нижој надморској висини. Температуре су подложне великим осцилацијама, тако да се средње температуре током јануара од -3 °C, и августа од 19 °C , могу сматрати застарелим. Температуре се зими могу спустити и до -30 °C, а лети прелазити и преко 40 °C.

Снежне падавине крећу се у појединим деловима општине и до 1 метар. Често су праћене вејавицама и сметовима који отежавају саобраћај. На стрмим брдским падинама Радановаца, Маковишта и Таора могу се појавити и лавине, а у увалама Анатеме, Малог Повлена и Кнежевог поља, снег се дуго одржава и до почетка лета.

 

Саобраћај

Кроз општину пролази магистрални пут из правца Рума-Шабац-Ваљево-Косјерић-Пожега-Ужице и даље према Јадранском мору, као и преко Вишеграда за Херцеговину. Овим путним правцима може се ићи од Пожеге према Чачку, Краљеву и даље на југоисток Србије, а преко Ваљева за Београд и Војводину.

Косјерић је од Београда удаљен 136 километара, од Ваљева 45, Пожеге 23, Ужица 46 километара. Веза од Косјерића до Ужица постоји и преко Црнокосе, Карана, Луновог Села и Трешњице, у дужини од 36 километара, али овај путни правац је лошијег квалитета и са више успона, па се зато ређе користи, нарочито у зимском периоду.

Кроз општину пролази и пруга Београд-Бар. Отворена је 1974. године.

Оставите коментар