Алекса Поповић

Био је један од познатијих устанички вођа током оба устанка против турске власти и командант Ужичке нахије. Рођен је у селу Субјел 1765. године. Његов брат био је поп Илија Поповић, такође значајна личност устанака.

Први српски устанак

На почетку Првог српског устанка био је кнез а после успешних борби против Турака за ослобођење Ужица, одлуком устаничких вођа, постављен је за војводу Ужичке нахије. О том постављању писао је и прота Матеја у својим „Мемоарима“.

Војвода Алекса добио је налог од Карађорђа да у нахији организује стајаћу војску у висини једне чете која би се обучавала по правилима регуларне војске. Јануара 1806. године рудничка војска под командом Милана Обреновића и ужичка војска под командом Алексе Поповића кренуле су према Вишеграду и Новој Вароши. По снежној мећави успели су да се пробију до Вишеграда и на препад су заузели све турске шанчеве око града, али су се због турских појачања из Босне повукли. Претходно су спалили заузети део града.

Од стране Карађорђа и Врховног совјета 1808. године постављен је за команданта Ужичке нахије. Диплома о постављању гласи:

„Даје се дакле, сваком за опште владање и управљање: да је господар Алекса Поповић изабран и постављен за первог команданта у целој нахији ужичкој на кога ће се све заповести од верховног господара преко Совјета наредња издавати, а све проче старешине у реченој нахији и старешини отдавати. Који би се наш да њему покоран није онај ће и самом господару верховном и Совјету народном непокоран бити и такове ће се као обшти издајник отечества каштигован ће бити“.

Диплому Карађорђе је послао уз писмо које гласи:

„Благородни господару Алекса, вам поздравље.

По урежденију нашем у Тополи и Београду шаљемо Вам ову диплому коју кад примите позовите кнезове и војводе од Ужичке нахије и проучите им ову нашу налогу“.

Године 1809. ужичка војска коју је предводио Алекса Поповић продрла је до Јавора и Сјенице. Учествовала је у борбама на Златибору против војске Сулејман-паше Скопљака који је хтео да спречи спајање српске и црногорске војске.

Војвода Алекса је 1811. године био постављен за војводу Кнежине црногорске у Ужичкој нахији.

Усклопу завршних борби за покоравање Србије на крају устанка, након борби на Засавици, Турци су без борбе заузели Ужице и утврђење, које су неко време пре напустили Алекса Поповић и ЈЕврем Обреновић, због узалудности даљег отпора.

Смрт

У Другом српском устанку уз неколицину истакнутих локалних српских вођа, позван је од стране Турака на преговоре у Ужице. На превару били су затворени, и покушали су бекство спуштањем низ зидине тврђаве. Кнез Алекса се том приликом тешко повредио па није могао да настави даље. Убијен је од стране Турака 1815. године.

Његова биста подигнута је на иницијативу Општинског удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије 1804-1920 „Љубомир Марић“ испред Старог хана, 2016. године. Рад је вајара Велимира Каравелића из Београда.

Претходни чланак:

Оставите коментар